Srpsko oružije koje je pokorilo Ameriku – „Revolveraš“ Pit Maravić

Kada se govori o NBA košarci u Srbiji, prvo se pomisli na Predraga Stojakovića, Vlade Divca, Marka Jarića i od skora na Nikolu Jokića i Bogdana Bogdanovića. Pored zapaženih košarkaskih uspeha, često svaki trenerski poduhvat Grega Popovića pratimo sa velikom pažnjom, zbog njegovih srpskih korena. Amerikanac srpskog porekla, Pit Maravić, jedan je od najuspešnijih a sigurno i najkvalitetniji igrač srpskih korena u NBA ligi u njonoj istoriji. „ Pistol“ Maravić kako su ga nazivali kolege i novinari, bio je najuspešniji igrač koledž košarke svih vremena.

Kada je prvi put izašao na košarkaški teren, mladić rodjen 1947. godine u Alikvipi (Pensilvanija), uspeo je da odigra svoju brucošku utakmicu za „Luizijanu stejt“ sa postignutih 50 poena, upisavši 11 asistencija i 11 skokova. Te godine ova „brucoška“ postava izgubila je samo jednu utakmicu, dok je prvi tim upisao samo tri neuspeha. Pit je igrao za tim u kome je njegov otac bio trener, u tri univerzitetske sezone oborio brojne rekorde i tako postao najbolji strelac u istoriji koledža. U proseku ovaj 196 cm visoki bek postizao je 44 poena.

Nakon što je diplomirao na univerzitetu LSU 1970. godine, Maravić je izabran za trećeg pika prve runde NBA drafta od strane Jastrebova iz Atlante. Potpisavši jedan od finansijski najvećih ugovora za to vreme, Pit je Američku javnost naterao da sa posebnom pažnjom prati njegove utakmice. Nakon četiri uspešne sezone Maravić je trejdovan iz Atlante u Nju Orleans Džez gde je dostigao svoj puni potencijal i postao NBA superstar. Sjajnim igrama izborio se za mesto u najboljem timu NBA lige u sezonama 1976. i 1977. godine. Najprestižniji individualni trofej Pit Maravić osvojio je 1977. godine, kada je bio najbolji strelac čitave NBA lige sa prosekom od 31,1 poen po utakmici. Posle četiri najplodnije godine u svojoj karijeri Maravić se seli u Jutu Džez, a kasnije i u Boston Seltikse, u kojima je 1980. godine imao priliku da odigra sezonu sa Leri Birdom najkvalitetnijim šuterom svih vremena u NBA ligi.

U deset NBA sezona, Maravić je uspeo da se izbori pet puta za mesto u timu na najprestižnijoj utakmici u sezoni NBA-Ol. U karijeri je uspeo da postigne 15948 poena u 658 utakmica, što čini njegov prosek 24,2 ubačena poena po meču. Ovaj prosek plasirao ga je na 15. poziciju najboljih strelaca u NBA ligi svih vremena. Poenterski je najuspešniju utakmicu odigrao 25. februara 1977. godine, kada je u meču sa Njujork Niksima zabeležio 68 poena. Koliko je učinak ovog Srbina bio primećen ogleda se posebno u tome što su dva najznačajnija tima u Pitovoj karijeri povukli dresove sa njegovim brojem. Juta Džez je broj sedam povukla 1985. godine, a Nju Orleans 2002. godine.

Teška povreda noge odvojila je Pita 1980. godine od profesionalnih terena. U svom kasnijem životu, kako je i sam govorio, bio je u potrazi za smislom čovekovog postojanja i u samoj potrazi za njim. Pokušavao je sa jogom i hinduizmom, zatim vegeterijanizmom i fruitarijanizmom, a na kraju makrobiotikom. Poneka

d bi se ponovo prbližavao hrišćanstvu. Petog januara 1988.godine, dok je igrao uličnu košarku doživeo je kolaps i preminuo od srčanog udara. Autopsijom je otkriveno da je njegova smrt prouzrokovana srčanom mano

m koja ranije nikada nije bila dijagnostikovana. Naime, utvrđeno je da je on rođen sa samo jednom koronarnom arterijom umesto uobičajene dve.

Prestižna medijska kuća ESPN uvrstila je srpskog košarkaša na listu najboljih 100 košarkaša u njenoj istoriji. Pistol će ostati upamćen po jednoj rečenici u kojoj su mnogi, nakon njegove smtri, prepoznali njegovu proročansku moć.

Godinama pre svoje smrti, u dobi od 23, Maravić je u razgovoru sa pensilvanijskim reporterom izjavio: „Ne želim igrati u NBA ligi 10 godina, a da nakon toga umrem od srčanog udara kada budem imao 40 godina.”

Pistol je zaista preminuo u četrdesetoj godini života, nakon deset godina blistave karijere.

Foto:

Printscreen YT

wikipedia